​Drevni rituali i narodna verovanja za pšenicu

Drevni rituali i verovanja predstavljaju pravu riznicu mudrosti koje su tokom hiljada godina služili kao pomoć, ispunjenje želja, privlačenje sreće, dobro zdravlje i zaštitu od negativnih sila. U svakoj tradiciji postojao je skup simboličnih sujeverja i magijskih verovanja vezanih za pšenicu, žitarice i brašno.

U drevnom Egiptu pšenica je bila simbol obnove, rađanja, plodnosti i božanskih darova.

Pšenica se povezuje sa ciklusom setve i žetve, odnosno, ciklusom rađanja i obnove.

Drevni Egipćani isu uzgajali pšenicu na grobovima jer su verovali da će dati večni život. U Grčkoj  Demetra, boginja zemljoradnje i plodnosti bila je prikazana sa snopom pšenice u ruci.

Pšenica je odavnina označava napredak, milosrđe, ljubav i veru. Zrno pšenice smatrano je simbolom dara i povezuje se sa aspektom obilja.

U mnogim ritualima za napredak i obilje doma pšenica je bila nezaobilazan element. U nekim od najpoznatijih rituala koji su ostali do danas jeste ritual za zaštitu u kome se pšenično brašno posipalo oko kreveta majke i bebe kako bi se odbili uticaji zlih sila.

U davno vreme kada i majka sa bebom napuštala dom igovarala se određena bajalica, a lice deteta mazalo se sa pšeničnim brašnom  kako bi se sačuvalo od veštica, uroka i zlih očiju.

U nekim mestima i danas je poznat običaj da se 6. maja pravi pšenični hleb koji se posvećen  čuvanju useva od štete i nepogoda. Obredni hleb osim što je služio za zaštitu polja, useva i oranica smatrao se da će privući rodnu godinu

U jednom od poznatih starih rituala spravljalo se posebno testo od pšeničnog brašna, sastavljeno iz nekoliko neparnih delova i davalo detetu koje je imalo  govorne smetnje ili nije govorilo. Uz određenu bajalicu i ritual sve smetnje vezane za govor bi nestale.

Pšenično brašno se veoma često koristilo u ljubavnoj magiji, u ritualima za buduće mladence, obredima za potomstvo.

Uši pšenice koriste se u ritualima za privlačenje novca. Prema verovanju treba ih staviti u vrećicu, zajedno sa zrnima pšenice, u blizini ulaznih vrata kako bi u domu uvek bilo novca i blagostanja.

U savremnom dobu još uvek je ostao običaj kod nekih naroda da se na novogodišnju trpezu najpre stavi seme pšenice jer je ono simbol zdravlja i plodnosti, a zatim  preko njega stoljnjak. Osim što je simbol bogatstva, pšenica je i jedan od poznatih simbola dugovečnosti , zaštite i obilja.

U tradiciji nekih naroda, nakon završetka žetve  u kuhinji se postavlja lutka spravljena od raži i pšenice koja predstavlja prinos za narednu žetvu.